radivizija.com intervju (2007)
Dječaci u Beogradu
Situacija u Evropi je alarmantna. Granice iznenada nestaju! Začuđujuće? Šta nam donosi budućnost u svetu, mi sigurno ne možemo znati, kao sitni likovi u celoj igri, kojima ipak upravlja neko drugi. Protiv toga se valjda i borimo, bunimo? Ali, šta nam donosi budućnost hip hop muzike u ovom regionu, mogli smo čuti u klubu “Ana4Pištolja” u trećem mesecu ove godine. Deset ljudi se to veče pojavilo na bini, uz vođstvo već jedne legende ovog “zanata”. I šta smo mogli čuti? Sigurno jedan snažan udar koji, ovde,u ovoj oblasti, predvodi hip hop – Arhitekte, Bauk Skvod i, specijalne goste iz Hrvatske – Dječake.
Vas smatraju otkrovenjem Hrvatske nove scene, vesele momke koji šire pozitivnu energiju. Koliko vam starije kolege pružaju pomoć?
Kid Rađa: tbf nam pruža pomoć
Da li se osećate kao Boyz Band? Ako da, kada idete na pesmu Evrovizije (eurosong)?
Sinom: dječaci su jedini realni balkanski boy band. pokušali smo već proć na euroviziju sa “svodničin'”, ali nismo se uspjeli domoći pobjede iako nas je ličko-senjska županija blagoslovila maksimalnim brojem bodova.
Uz slab zvuk, na koji smo navikli kroz većinu rep dešavanja u Beogradu, mogli smo osetiti nalet mladosti. Sigurno se moglo primetiti glad publike prema nekim promenama i novim kvalitetnim pesmama. Uz domaću podršku su ugodno ispijali pića, naviknuti već poodavno na njihove zvuke. Ali, kada su na binu izašli Dječaci, situacija se u startu promenila. Prvi redovi su bili ispunjeni, dok su Dječaci možda bili i iznenađeni u samom početku. Mnogi reperi ističu i “pljuju” koncerte manje afirmisanih bendova, na koje dođu ortaci i stanu da “navijaju” u prvim redovima. Samo, ko mogu biti ortaci dječaka iz Splita?
Kako je moguće da na nastupu u Beogradu bude toliko bolja atmosfera nego na većini vaših koncerata u Hrvatskoj? Da li zato što su ovde ljudi veseliji ili možda na bolji način shvataju hip hop?
Nebu: jer je za dobru atmosferu nastupa potrebno da ljudi otprije znaju pjesme izvođača. a malo ko sluša rap u hrvatskoj, barem u klubovima po kojima nas zovu. a onih par koji slušaju rap u hrvatskoj, obično i repaju. a ako repaju, obično smatraju sve druge repere za svoju konkurenciju i zato ne daj bože da dignu ruke, plešu ili nešto. spašavaju nas samo ženske koje nas nalaze lijepima i sexy, one se miču nešto pod binom al slabo je to sve.
Treba istaći i “sintisajzer”, mator skoro deset godina, koji je ipak našao svoju praktičnu primenu tek danas, u vašim nastupima. Da li grupa planira možda da krene u pravcu svojih “komšija” iz grupe TBF i u skorijoj budućnosti počnu da rade sa nekim živim bendom? Da li su možda čuli srpske grupe koje danas koriste žive instrumente, poput Hein Tenyja, ili neke starije i tvrde, poput Sunshine?
Nebu: ne planiramo krenuti u pravcu TBF-a nego se ja osjećam debilno na stageu kad neko drugi iz grupe repa, nemam šta radit pa nosim sa sobom sintisajzer, zapisao sam na papirić koje tipke mogu udarat na kojoj pjesmi pa kad mi je dosadno na bini i ne znam šta bi od sebe, okrenem se sintisajzeru i lupam. doduše, u bg-u me udarao prevelik adrenalin pa sam skroz zaboravio na synth.
vidili smo hain teny na exitu ali ne sjećam se da su koristili instrumente ikakve.
šta se tiče toga oćemo li početi svirati sa live bendom, to definitivno nema šanse. jedva se držimo na okupu nas četvorica, a kamoli da još moramo uzimati u obzir mišljenja nekih usranih basista i gitarista.
Koliko neka jezička barijera može da predstavlja problem na vašim koncertima po Srbiji, jer ipak vaš Splitski sleng i izrazi vaše omladine su nepoznanica većine ljudi ovde?
Drugi: ne znam, mislim da to nije neki problem, imamo više prevedenog američkog crnačkog blejzonix slenga nego splitskog. ja mislim da ja govorim skoro književno.
Kako vas je prihvatila srpska hip hop scena? Da li je u planu neka saradnja sa kolegama iz Beograda?
Kid Rađa: srbi nas cijene. nikakva suradnja nije u planu, ali je moguće da se dogodi.
Koliko ste slušali hip hop koji dolazi iz Beograda i šta bi istakli od toga?
Drugi: ne slušam previše hip hop s našeg govornog područja, ovi momci s kojima smo nastupali; bauk squad i arhitekti zvuče okej. timbe i bad copy su mi super isto. marčelo također. ne znam uopće jesu svi oni iz beograda…
Da li su umetnici iz Hrvatske možda ljubomorni na Beograd, jer je definitivno stvorena bolja atmosfera za izlazak hip hop albuma koji se prodaju u dobrim tiražima?
Sinom: ne znam ništa o osjećajima umjetnika iz hrvatske. pola dječaka nisu umjetnici, druga polovica nema osjećaje.
Najlepša stvar koja vam se desila u Beogradu?
Drugi: neka ženska me pitala broj mobitela. to me oraspoložilo. nisam joj ga dao, ostao mi je mobitel u stanu mahinom, a ne znam svoj broj napamet. još mi se svidjelo što je maha imao kući puno onih twix i mars bombona. ne znam svidilo mi se i kad je z-la crowd surfao na koncertu ili kako god se to kaže. drago mi je što sam upoznao neke ljude. neki od njih su dobri ljudi.
Najružnija stvar koja vam se desila u Beogradu?
Kid Rađa: blizu daffa su smrdili neki kontejneri. par puta san proša tuda. ubitačan smrad je bia u pitanju.
Nebu: nije bilo ništa ružno u beogradu al ako nešto mora bit onda je to da nas je mahin brat izbacio sve iz kuće i što nam nije isplaćen čitav dogovoren iznos za nastup.
Pregledao sam jedan vaš intervju gde kažete da album Dječaka još dugo neće ugledati svetlost dana jer vam je fakultet primarna stvar u životu. Da li i dalje ostajete pri tom stavu ili se nešto promenilo?
Sinom: promjenilo se jedino to ša se većini dječaka fakulteti bliže kraju.
Ako ostajete pri tome, da li grupa Dječaci planira uopšte muzički da napreduje (posle fakulteta sledi i posao u svojoj struci, a samim tim se vrlo često ljudski putevi i sudbine razdvajaju)?
Sinom: dok se god bavimo muzikom, muzički ćemo napredovat.
Da je ostala da živi stara SFRJ, šta misliš kakva bi hip hop scena bila (automatski i tržište bi bilo vece)?
Nebu: nemam pojma kakva bi bila
Fanovi ove grupe sigurno željno isčekuju Exit festival, u Novom Sadu, kako bi ponovo mogli čuti svoj omiljeni demo hip hop bend – Dječake iz Splita.